Знаменита солунска браћа Ћирило и Методије (грч. Κύριλλος και Μεθόδιος) највероватније су између 856. и 863. године забележили прве знакове словенског писма. Колико год недоумица постоји у модерној науци једно је сигурно: за свој мисионарски рад Ћирило и Методије морали су најпре да саставе азбуку за словенски језик, па тек потом да приону на превођење богослужбених књига.

Прво словенско писмо била је глагољица, која је према неким хипотезама састављена као мисионарска азбука. Друга словенска азбука, ћирилица, настала је крајем IX века. Њени творци били су ученици солунске браће, избегли у Бугарску.

За заједничке грчко-словенске гласове узета су грчка слова, а за словенску допуну творци ћирилице ослонили су се на Ћирилову глагољицу (он је осмислио 14 посебних словенских слова, међу њима и наша Б, Ж, Ц, Ч, Ш).

Титански подухват који су започели ромејски мисионари и просветитељи окончао је готово миленијум касније неуморни Вук Стефановић Караџић, чија је ортографска реформа са 30 слова данас коначан вид ћирилице, стандардног писма српског језика.

Дан словенске писмености и културе је од 2019. године државни празник у Републици Србији.

 Срећан вам празник!

                                                                               Ваши школски библиотекари