Историја наше гимназије

Историја наше гимназије

У смирај лета, септембра месеца 1918. године, пред сам крај првог светског рата, а на иницијативу Владимира К. Хурбана (ВХВ) – евангелистичког свештеника, Јана Литавског – земљорадника и Јана Гомбара – шеширџије, основана је приватна реална гимназија у Старој Пазови. Настава се одржавала у канцеларији Јозефа Ухрика, трговца житом, у тадашњој Инђијској улици, касније Иве Лоле Рибара, а данас Краља Петра I ослободиоца. Канцеларија је била величине 5 x 8 метара, са два велика прозора до улице и великим вратима из дворишта. Од инвентара се у њој налазило: један сто, седам столица, једна табла, тучана пећ и један ормарић. На почетку школске године уписало се само шест ученика, на крају првог полугодишта, у фебруару месецу 1919. године полагали су се испити у Реалној гимназији у Земуну, а завршни испит у јуну месецу исте године у истој школи. Будући да је гимназија била приватна, сваки ученик је плаћао школарину 180 круна или 90 златника.

Те прве школске године предавачи су били: Владимир К. Хурбан, евангелистички свештеник – веронауку, Милоје Араницки, православни свештеник – веронауку, Густав Гомбар – цртање, док је остале предмете ( српско–хрватски језик, немачки језик, латински језик, историју, земљопис, математику, природопис и лепо писање) предавао професор Звонимир Ткалец.

Пошто се све више ученика уписивало у гимназију, створена је потреба за отварањем нових одељења, а настава се више није могла одржавати у једној просторији (учионици) па се због тога гимназија пресељава у зграду Павла Заборског (данас је то кућа шеширџије Мартина Крупинског) у тадашњем Дугом шору, после улици Маршала Тита, а данас улица Ћирила и Методија. Школске 1919/1920. године у гимназију је уписано 60 ученика, а на завршне испите професори су овог пута долазили из Земуна у Стару Пазову. Сем већ поменутих наставника, у гимназији су предавали и: Мирко Ткалец, Ђуро Виловић, Георгије Леонтинов, Станислав Живчић, Георгије Михајловић, Мирко Сајц. Гимназија ради до септембра месеца 1922. године, када се гаси јер није било предавача за више разреде ( од петог до осмог разреда).

Гимназија је касније у више наврата обнављана и то непосредно после рата 1946. године, а затим и 1962. године под називом “25 мај“ са седиштем у згради у улици Ђуре Ђаковића (данас Карађорђева), као гимназија друштвено- језичког и природно-математичког смера, да би се 1970. године преселела у нову зграду у улици ЈНА (данас Светосавска) у којој се и данас налази. Од 1990. године, па све до данас, носи име нашег истакнутог песника Бранка Радичевића.

Select the fields to be shown. Others will be hidden. Drag and drop to rearrange the order.
  • Image
  • SKU
  • Rating
  • Price
  • Stock
  • Availability
  • Add to cart
  • Description
  • Content
  • Weight
  • Dimensions
  • Additional information
Click outside to hide the comparison bar
Compare