Поводом смрти Бранка Ракочевића, дугогодишњег директора  Гимназије „ Бранко Радичевић“ у Старој Пазови, данас, 1.децембра 2017.године са почетком у 12,00 сати у просторијама школе одржана је комеморација на којој су присуствовали уз његову породицу, бивше колеге, сарадници и пријатељи.

Након одавања поште преминулом  минутом ћутања, уз звуке клавира Ерика Сатеа, запловили су стихови Мике Антића из „Бесмртне песме“ које је говорила педагог школе Снежана Инђић. Затим је уследило подсећање, од стране директора школе Мирослава Опавског на све што је покојник у животу радио, волео и постигао.

Бранко   Ракочевић је рођен у Колашину 1939.године. Одмах после основне школе кренуо је у свет, најпре у Никшић где је завршио Гимназију, а потом у Београд где завршава филозофски факултет. У потрази за радним местом 1964.године стигао је у Војку и ту годинама ради као наставник српског  и руског језика, а касније и као директор школе. У овом малом месту засновао је породицу са Вером и добио две ћерке, Људмилу и Ирину. Осамдесетих година прихватио је посао просветног инспектора а касније и начелника друштвених делатности у Општини  Стара Пазова. Са породицом се у том периоду преселио у Стару Пазову.

У ратном хаосу, деведесетих година, био је први човек у сектору за бригу о избеглицама из Хрватске и Босне и Херцеговине, а од 1993.године поново се вратио просвети, као директор гимназије „Бранко Радичевић“ и ту остаје до одласка у пензију.

Волео је књигу и књижевност, много младих је усмерио тим путем и годинама активно деловао у области културе. Био је један од иницијатора и организатора културне манифестације југословенског значаја „Светковина ружа“.  Радио је на уређивању Билтена Сусрета аматерских позоришних друштава Војводине, био више година селектор драмских смотри у нашој општини, обављао и дужност  председника  Културно – просветне заједнице  Стара Пазова. Низ година био је дописник  новосадског Дневника објављујући значајне догађаје из старопазовачке општине.

Приређивао је љубитељима  литературе из наше средине незаборавне вечери у градској библиотеци причајући о познатим књижевницима.

Снежана Инђић је евоцирала успомене из дугогодишње плодоносне сарадње, говорила о његовом утицају као педагога на њу и њен рад. Љиљана Кремић, професор српског језика и књижевности, сада  у пензији, осврнула се на лик Бранка Ракочевића, не само као директора, професора и културног радника, већ  као једног добронамерног човека, ерудите и беседника.

Његовим одласком изгубили смо човека који је многима отворио прозоре у свет, свет литературе, али и свет живота, многима који су на тим сазнањима и знањима израсли и ојачали на свом путу кроз даљи живот.

Затворила се једна књига изузетно богатог садржаја, књига пуна добрих и племенитих  дела.

Драги наш директоре, желимо ти благост и спокој.

Почивај у миру и хвала ти на свему.