Историја наше гимназије

У смирај лета, септембра месеца 1918. године, пред сам крај првог светског рата, а на иницијативу Владимира К. Хурбана (ВХВ) – евангелистичког свештеника, Јана Литавског – земљорадника и Јана Гомбара – шеширџије, основана је приватна реална гимназија у Старој Пазови. Настава се одржавала у канцеларији Јозефа Ухрика, трговца житом, у тадашњој Инђијској улици, касније Иве Лоле Рибара, а данас Краља Петра I ослободиоца. Канцеларија је била величине 5 x 8 метара, са два велика прозора до улице и великим вратима из дворишта. Од инвентара се у њој налазило: један сто, седам столица, једна табла, тучана пећ и један ормарић. На почетку школске године уписало се само шест ученика, на крају првог полугодишта, у фебруару месецу 1919. године полагали су се испити у Реалној гимназији у Земуну, а завршни испит у јуну месецу исте године у истој школи. Будући да је гимназија била приватна, сваки ученик је плаћао школарину 180 круна или 90 златника.

 

Те прве школске године предавачи су били: Владимир К. Хурбан, евангелистички свештеник – веронауку, Милоје Араницки, православни свештеник – веронауку, Густав Гомбар – цртање, док је остале предмете ( српско–хрватски језик, немачки језик, латински језик, историју, земљопис, математику, природопис и лепо писање) предавао професор Звонимир Ткалец.

 

Пошто се све више ученика уписивало у гимназију, створена је потреба за отварањем нових одељења, а настава се више није могла одржавати у једној просторији (учионици) па се због тога гимназија пресељава у зграду Павла Заборског (данас је то кућа шеширџије Мартина Крупинског) у тадашњем Дугом шору, после улици Маршала Тита, а данас улица Ћирила и Методија. Школске 1919/1920. године у гимназију је уписано 60 ученика, а на завршне испите професори су овог пута долазили из Земуна у Стару Пазову. Сем већ поменутих наставника, у гимназији су предавали и: Мирко Ткалец, Ђуро Виловић, Георгије Леонтинов, Станислав Живчић, Георгије Михајловић, Мирко Сајц. Гимназија ради до септембра месеца 1922. године, када се гаси јер није било предавача за више разреде ( од петог до осмог разреда).

 

Гимназија је касније у више наврата обнављана и то непосредно после рата 1946. године, а затим и 1962. године под називом “25 мај“ са седиштем у згради у улици Ђуре Ђаковића (данас Карађорђева), као гимназија друштвено- језичког и природно-математичког смера, да би се 1970. године преселела у нову зграду у улици ЈНА (данас Светосавска) у којој се и данас налази. Од 1990. године, па све до данас, носи име нашег истакнутог песника Бранка Радичевића.