(Јн  11 глава)

 У овај дан  десило се највеће чудо које је Господ Исус Христос учинио.

У Витанији је живео човек по имену Лазар чије су сестре биле Марија и Марта (Марија је била та која је помазала Господа миром и обрисала његове ноге својом косом). Лазар се разболео и умро. Многи јевреји су долазили да утеше Марију и Марту због смрти свога брата. Када је дошао Господ Исус Христос, Лазар је већ био мртав 4 дана. Његова сестра Марта је рекла Христу да је Он раније био ту не би њен брат умро, а Христос јој је одговорио да ће њен брат Васкрснути. После је дошла и Марија и пала пред његове ноге. Када је Христос видео много народа како плачу и Он је заплакао као човек (по својој људској природи), а не као Бог.

Дошавши до гроба наредио је да подигну камен и одмах се осетио задах(смрад), јер је већ 4 дана лежао у гробу. Господ Исус Христос је повикао:,,Лазаре узађи напоље“, после ових речи изашао је мртвац обавијен завојима и тада многи повероваше у Исуса Христа. Када су фарисеји чули шта се десило уплашили су се и почели да разматрају шта да чине. Првосвештеник Кајафа рекао им је да је боље да један човек умре за народ ,него сав да народ пропадне. Ово није рекао сам од себе, него је пророковао да ће Христос умрети за народ и од тога дана су се договорили како  да га убију.

Уочи празника Цвети тј.на Лазареву суботу по подне код нас се освећују гранчице врбе које се деле народу.Народ их носи својим кућама и оставља поред својих славских икона. Литија око храма у којој има много деце са гранчицама у рукама,говори нам да су се деца најбоље показала као најбољи Христови верници.

У метафоричком смислу Христос је Пастир,а деца су Христова јагњад која носе на   врату звончиће!

                   Опширније:

http://branislavilic.blogspot.com/2017/04/blog-post_51.html 

            видео:

https://www.youtube.com/watch?v=MWkEk-Qy7D8