Хилда Дајч, млада Јеврејка страдала је почетком рата у логору „Judenlager Semlin“, (Старо сајмиште) у Београду. Имала је тек 20 година. Заједно са породицом је дошла из Беча, бежећи од надолазећег зла. Заточена у логору, где је дошла добровољно, мислећи да ће као медицинска сестра бити од помоћи, писала је писма својим другарицама Нади и Мирјани.

Писма  пуна младалачке занесености и неомеђаног оптимизма, сведоче о Хилдиној племенитости. И кад пише о ужасним условима у логору, о ономе што гледа, ослушкује и наслућује  сваки дан, о смрти  која је окружује, о страху који осећа  Хилдине мисли и речи су мудре и поучне. Њене поуке осликавају ванвременски оквир моралне супериорности, коју је Хилда достигла, иако врло млада и поробљена.

Александар Зограф је сачинио неку врсту едукативног стрипа, и приредио изложбу под називом „Писма Хилде Дајч“. Врло сликовито и убедљиво је представио нека од писама, уз сјајне илустрације.

Поставка ове необичне изложбе је била у  Установи културе „Пароброд“ у Београду. Изложбу су подржали Министартво просвете, науке и технолошког развоја и Амбасада државе Израел у Србији.

Ученици Гимназије “Бранко Радичевић“ су посетили изложбу и упознали се са страдањем младе, храбре, несебичне Хилде.

Лекција о нади, страху, о једном времену и много зла… Лекција из историје, психологије, књижевнисти и филозофије. О ономе што је највредније.

 А то је чоовек.

Људмила Ракочевић, професор филозофије

Фотографије: Сара Јовановић 3б