Ученици Гимназије „Бранко Радичевић“ су са својим професорима гледали „Клаустрофобичну комедију“ према тексту Дуашана Ковачевића, у режији  Дарка Бајића у позоришту Звездара театар.

Текст комедије је у препознатљивом ковачевићевском духу трагикомедије сложене структуре. У представи се преплићу три тока догађаја, са алузијама на Шекспировог „Отела“ и Чеховљевог „Галеба“. Театар антиципира стварност, што метафорички показује да се у позоришту најпре могу пронаћи нагомилане тескобе стварности.

 Љубомир Бандовић је изузетан у улози гаравог Саве оџачара, налик Отелу. Он је наиван добричина, који својом безусловном добротом и љубављу спасава свет. Одбеглу пољску балерину Нину Херберт такође врло квалитетно игра Невена Ристић. Она је метафора страдања лепоте у корумпираном друштву, што је посебно изражајно приказано у сцени њеног плеса за Јагошу, игре за спас живота, као да је Аска пред вуком.

Ликови у неколико сцена певају староградску песму „Стани, стани Ибар водо”, које нема у оригиналном тексту. То је била омиљена песма Данила Бате Стојковића, који је играо Саву 1987. године, па је поступак њеног укључивања дискретан омаж овом глумцу.

Речи Милана Младеновића из песме „Земља“ групе ЕКВ доносе важна иронична значења конкретне радње, али се могу разумети и као фини наговештај краха Југославије.

„Клаустрофобична комедија” је актуелна друштвена трагедија, крик против политичара покварењака, гамади која систематски изједа ретко преосталу људскост.