[vc_row][vc_column width=“1/1″][vc_gallery type=“flexslider_fade“ interval=“0″ images=“8040,8047,8048,8049,8050,8051,8052,8053,8054,8055,8056″ onclick=“link_image“ custom_links_target=“_self“ img_size=“large“][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column][vc_column_text]

[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column width=“1/1″][vc_column_text]У одељењу 4а наше Гимназије одржан је један неоубичајени час на коме су актери били сами ђаци.

Добили су задатак и упутства да,  подељени у пет група,  код куће пронађу Платонове дефиниције демократије, олигархије,тираније, тимократије и аристократије. То су облици друштвеног уређења које је Платон у својој политичкој филозофији анализирао.

На часу су добили задатак да пронађу аргументе за и против сваког од ових уређења и аналогију са актуелним дешавањима у свету.

Након сачињеног концепта излагали су своје схватање демократије, олигархије, аристократије, тираније и тимократије. Аргументовано и проницљиво су указивали једни другима шта је добро а шта лоше у овим друштвеним формацијама, пажљиво и заинтерсовано су слушали једни друге и уважавали се.

Цитирали су наравно Платона, али и Черчила, износили веома занимљиве примере, примедбе, замерке,полемисали у потрази за „идеалном државом“, слично ономе што је Платон са својим следбеницима чинио у 4. веку пре нове ере. Маштајући и надајући се да је могућа држава заснована на правичности.

Пред сам крај часа ученици су добили могућност да непосредним одлучивањем, тајним гласањем изаберу друштвену формациј по својој мери. Добили су „ гласачку кутију“ и „гласачке листиће“  са Платоновим облицима друштвених облика и изаберу онај у коме би највише волели да живе.  Гласање је протекло регуларно а највише глесова је добила демократија.

Био је ово динамичан и занимљив час, ученици су се веома ангажовали и трудили да на филозофски начин, у светлу Платонове онтологије, представе задату дилему и показали да су дорасли озбиљним темама као што је ова.[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]