Вести ·  +381 (0) 022 310 271
  Контакт ·   LOG IN

ПОСЕТА НАРОДНОМ МУЗЕЈУ

Народни музеј у Београду, једна од најзначајнијих институција културе у Србији и региону,  отворила је своја врата половином ове године, након паузе од  15 година. Велико национално и уметничко благо је тако поново постало доступно посетиоцима.

 

Ученици другог разреда наше Гимназије су посетили Народни музеј у Београду. Уз стручно вођство, „обишли“ су Србију кроз епохе, од праисторије, преко антике, средњег века  до модерног доба. Предмети од непроцењиве вредности, сведоче  о појавама, догађајима и феноменима  које ђаци уче на часовима историје, географије, грађанског васпитања, психологије, српског језика и књижевности, верске наставе, психологије, ликовне културе…

 

Уметничке збирке су посебно атрактивне. Стална поставка Народног музеја поседује збирке у којима су дела најзначајнијих ликовних уметника Србије, Југославије и Европе.  То су: Надежда Петровић, Ђорђе Андрејевић Кун, Сава Шумановић, Марко Челебонивић, Милена Павловић Барили, Петар Лубарда, Мића Поповић, затим Тинторето, Ван Гог, Рубенс, Моне, Пикасо, Гоген, Матис и многи други. Српско сликартсво 18. и 19. века, Југословенско сликарство 20. века, Југословеснка скулптура, Страна уметност, Цртежи и графике страних уметника…

 

Све су то наши гимназијалци видели, уживали, учили…  Благо које су видели памтиће  дуго. Занимљиво да је Гимназија „Бранко Радичевић“  пре тачно 15 година (крај септембра 2003 године) за ученике тадашњег првог разреда органозовала посету Народном музеју. Музеј је убрзо након тога затворен за посетиоце.  Некадашњи гимназијалци,(1986.годиште) сада већ одрасли људи, правници, архитекте, економисти, инжењери, професори, психолози, лекари…  се и сада сећају те посете.

 

Зато смо са великом радошћу опет закорачили у Народни музеј, са новим ђацима али истом  намером  – да ученицима  омогућимо да се непосредно упознају са делима и предметима који имају  националну, историјску, европску и  уметничку вредност.

 Народни музеј у Београду  је право место за то.

                              

                                                                                              Људмила Рекочевић, професор филозофије

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *