Путовање поводом освојене награде за најбољи састав на тему „Где прошлост сусреће будућност – Година Европске културе“ је досад најбоља прилика која ми се пружила да упознам Европу. Узбуђење је почело пре самог путовања када сам имао прилику да разговарам са амбасадором делегације Европске Уније у Србији, Семом Фабрицијем.

            Прва дестинација самог путовања била је Будимпешта. Обишли смо културне знаменитости. Иако сам раније несувисло тврдио да готичка архитектура „цепа небо“, савршено уклопљени контрафори, бифоре, трифоре, лантерне, оставили су на мене утисак величине човековог стремљења не ка „цепању“, већ, напротив, ка уклапању у небо. Велелепној, трећој по величини у свету, згради парламента, дивили смо се са брода којим смо крстарили Дунавом. Другог дана обиласка Будимпеште посетили смо српско стециште, Сент Андреју, у којој је смештен Регионални центар за заштиту животне средине. Ова модерно опремљена институција за коју се интересовао и принц Чарлс била је место одржавања састанка о одрживој будућности на којем смо узели активно учешће.

У град сто торњева, Праг, дошао сам са највећим очекивањима. Очекивао сам словенску присност и гостољубивост од Чеха које ћу срести, међутим, живописни споменици на Карловом мосту показали су ми да су и претходници желели да се у Прагу осећам као код куће. Искористио сам и прилику да обиђем и најлепшу средњеевропску библиотеку, Клементинум. Језуите је дословно овде довлачило знање, па су у Клементинуму своје место нашли и Јоханес Кеплер и Тихо Брахе.

            Империјални дух Беча се отелотворава у свим сегментима његове спољашњости. Широки булевари, грађевине од корпоративних центара до палата, мостови, а нарочито споменици на трговима су постављени тако да посетиоцу ставе до знања да је он Бечу сувишан, изузев као пуки сведок величанствености. Ручак код Пратера је био достојан завршетак овог путовања.

Никола Гашпарић 3б