Часопис Култ у својој рубрици gimnasium 14.04.2018.г, објавио је радове ученика наше школе.

Овај пут су се својим радовима представили Милан Кекић 4б и Стефан Екмеџић 3д.

Милан Кекић инспирасан збирком поезије Десанке Максимовић „Тражим помиловање“, написао је рад Царе Душане тражим помиловање за Србију. Наша песникиња је затражила помиловање шездесетих година прошлог века, а на прагу 21. века Милан је затражио помиловање за земљу својих предака.

Стефан Екмеџић веома лепо пише , инспирисан је патриотизмом, историјом и друштвеним односима. Рад Марионета инспирисан историјом Србије, вековном борбом за боље сутра нашао се у овом часопису.

Ево неколико одломака:

Царе Душане тражим помиловање за Србију

Тражи помиловање од Бога за нас, славни наш царе! Тешка времена су пред нама и сами смо немоћни да се изборимо са њима. Више немамо тако  храброг и племенитог владара, као што си ти, који ће нас поуздано повести у будућност. И не само то, него смо и на прагу да заувек изгубимо Косово, срце наше земље, за које су се наши преци борили и изгубили животе да би га сачували. Царе Душане, погледај своје српство и српске потомке. Сада си нам најпотребнији, сада си Србији најпотребнији! Знам да си ти једини који може да сачува нас и наш идентитет. Једино ти можеш Србији да вратиш стару славу када би сада устао из земљице црне.

Аутор: Милан Кекић 4б

Марионета

Почела је епидемија душевне изобличености и умишљености у свету, а ова кобна болест захватила је и једног мог брата. Нисам ни трепнуо, а већ сам роб сопственом брату, остатак породице такође је одведен у ропство. Наредне три године које сам проживео не треба да проживи ни сам ђаво. Садистичко мучење било је слагалица која се сатојала од повременог тровања разним гасовима, затим ми је задавао озбиљне телесне повреде у већини случајева не би ни зацелиле, а он би наставио са спровођењем своје тортуре. Нисам сигуран да ли је узрок томе низ непријатних животних ситуација или шта већ, али једно је сигурно, почео сам да патим од поремећаја вишеструке личности, и то у тренуцима када ми је јединство личности било најпотребније. Борба на два фронта између моје друге, новонастале личности и осталих противника изазвала је замор моје главне личности која је потом ушла у дубок сан. Била је то скроз ненамерна, али огромна грешка, јер друга личност која је преузела моје тело оставила је на њему огромне ране које још увек боле и не верујем да ће скоро зацелити. Наставила је уместо мене заједнички живот са мојом браћом, учинила неке добре и лоше ствари, затим ме је пробудила и нестала у тајанственој сенци из које је дошла. Међутим, лоших ствари које је направила постао сам свестан одмах по буђењу. Браћа су се, делимично због моје кривице, колективно окренула против мене, а заштита од мене коју су нашли ме је избомбардовала и буквално и метафорички. Ланац ужасних и по разум погубних догађаја направио је од мог идентитета слагалицу култура и поткултура. Постоје они који се роде под срећном звездом, ја очигледно нисам један од таквих и са тим сам се одавно помирио.

аутор: Стефан Екмеџић 3д

Као и увек лепо је сарађивати са уредништвом часописа Култ. Сарадња се наставља. Часопис Култ на овај начин подстиче и мотивише младе људе да пишу. Поносна сам на своје ученике, драго ми је што сам њихов ментор и што су инспирисани часовима српског језика и књижевности.

На овом линку можете прочитати радове:

https://casopiskult.com/kult/krik/care-dusane-trazim-pomilovanje/

Дијана Драгин