Исто као и прошле године и ове је наш вишегодишњи полазник Петнице, Игор Миросављевић, учествовао на Конференцији XVI од 23. до 26. новембра 2017. године. О озбиљности догађаја говори чињеница да је Конференцију отворила председница Владе Србије Ана Брнабић у присуству амбасадора, представника НИС – а, научника и академика. Игоров рад је подједнако озбиљан. Међу 120 учесника, он је презентовао своје истраживање под називом „Општинска конференција Социјалистичког савеза радног народа у Старој Пазови 1966 – 1980“ под менторством др Миливоја Бешлина са Института за филозофију и друштвену теорију.

    Ово истраживање је изискивало много времена и труда. Још прошле године је настала идеја, потом је изложена на пролећном и зимском семинару, а када је прихваћена, могло је да се почне са радом. У јуну месецу када су ученици једва дочекали да одложе књиге у невидљиви угао и уживају у предстојећим благодетима лета, Игор је започео своју битку са грађом за пројекат у архиву „Срем“ у Сремској Митровици. Она је трајала до октобра када је тек требало да узме замах и отпочне писање рада. Рад је био готов средином новембра када је и пријављен за Конференцију. Иако за Игора истраживање и писање радова није новитет с обзиром на то да је прошле године излагао свој чланак „Рад котарског суда у Старој Пазови 1941 – 1944“ који је и објављен у годишњој и научној публикацији ИС Петнице – „Петничке свеске“, тема је тешка, материја обимна, али је Игор успео да све то доведе до савршенства.

            Истраживање „Општинска конференција ССРН у Старој Пазови 1966 – 1980“ је усмерена на то да ли је, у коликој мери и на који начин остваривала своје функције, те је стављен нагласак на обим и организацију рада, анализу чланства, анализу односа са другим друштвено – политичким организацијама и органима власти…

            До ког је закључка Игор дошао, прочитајте у одломцима из његовог рада:

            „…Организација је на локалу имала веома сложену и разгранату структуру и хијерархију, те обухватала широк спектар делатности. Пред конференцијом и њеним органима и облицима деловања су се расправљале и анализирале све важне локалне теме…Као озбиљан проблем је установљен недостатак покретања конкретних иницијатива и корака ка решавању најважнијих проблема (привредних)… Своје друштвене функције и задатке организација је у највећој мери спроводила доследно, може се сматрати као ефикасан инструмент за остваривање права самоуправљања, те је настојала да што више своју делатност приближи грађанима… Посебан акценат је стављен на свеобухватну друштвену контролу, како друштвено – политичких организација, тако и органа власти, кроз коју се исказује самосталност конференције у односу на њих.“

                                                                                                                          проф. Дуња Гајин