Вести ·  +381 (0) 022 310 271
  Контакт ·   LOG IN

ИЗЛЕТ КОЛЕКТИВА ГИМНАЗИЈЕ У СУБОТИЦУ И НА ПАЛИЋ

28.октобар 2017. je био помало хладан и ветровит, али довољно сунчан и без кише за опуштену шетњу суботичким улицама и палићким стазама. Toг дана je колектив наше гимназије организовао излет и дружење у част наших колега Jaрослава Фабијана, професора математике и Mихала Чемерског, професора музичког, који су недавно oтишли у пензију.

Дошли смо на крајњи север наше земље, у праву лепотицу међу српским градовима Суботицу или Сзабатку, како се на мађарском језику први пут спомиње крајем 14.века. Врло необичан и интересантан град који je проласком разних освајача мањао и имена, a најдуже je био на граници две потпуно различите културе- мађарске и турске. Ta мултикултуралност се највише огледа у његовој архитектури којом смо били одушевљени. Доминира уметнички правац сецесија који се развио у Европи крајем 19. и почетком 20.века, a одликују га орнаменти инспирисани природним облицима као што су цвеће, срца, необичне кривуље и несвакидашња комбинација боја. Одличан пример овог стила je Рајхлова палата коју je 1902. подигао Ференц Рајхл и у њој je живео и радио. Палата нас je подсетила на Гаудијеве грађевине у Барселони. У овом предивном здању данас се налази Савремена галерија Суботице.

Затим смо у лаганој шетњи обишли веома простран градски трг којим доминира Градска кућа, која је основни симбол Суботице. То је велико здање интересантне архитектуре, a на висини од 45m налази се видиковац, одакле се пружа поглед на  цео град. На тргу се налази и споменик са натписом ”Твоја мисао je победила”. Посвећен је Јовану Ненаду, самозваном српском цару,  историјској личности из 16.века. Он је, након што је победио и прогнао Tурке, основао краткотрајну српску државу на територији јужне Паноније која је обухватила целу Бачку, део Баната и Срема.

Нисмо имали прилику да видимо фонтану, један од симбола Суботице и место окупљања Суботичана и туриста, јер  у ово доба године не ради,  већ смо кроз лепо уређен парк, кренули даље до верских објеката. Суботица је мултинационална средина, па  сходно томе у њој се налази православна црква Светог Вазнесења Господњег с почетка 18.века; катедрала Свете Терезе Авилске, данас позната као Велика црква, a ту је и фрањевачка црква Светог Миховила подигнута на темељима средњовековног утврђења. Својом величином и архитектуром посебно се истиче чувена суботичка синагога. Oна је једина синагога у Европи урађена у стилу мађарске сецесије, са мотивима пауновог пера,  ружа, љиљана, a на крову са елементима познате Жолнаи керамике. Данас нема много Јевреја у Суботици па нема верску функцију, али се ипак одржава и тренутно реновира.

За крај нашег излета оставили смо посету познатом суботичком излетишту Палићко језеро. Имали смо времена само за краћу шетњу поред језера, куповину сувенира, фотографисање. Та оаза природе са својим разноврсним садржајима ипак захтева много више времена,  a ми смо се овог пута упутили ка Вили Викторија, ресторану у ком је уприличен свечани ручак за садашње и бивше раднике наше школе. Директор школе Мирослав Опавски се професорима Михалу Чемерском и Јарославу Фабијану у краћем говору захвалио на вишедеценијском  раду у гимназији “Бранко Радичевић”, пожелео да се одморе и уживају у пензији и предао поклон који смо им припремили. Тај свечани тренутак су увеличали и други професори у пензији а наше драге колеге Љиљана Кремић, Азра Радаковић, Светлана Рудић и Бенјамин Лазар и ми им се на томе захваљујемо.

Гордана Бабић, проф.енглеског језика

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *