[vc_row][vc_column][vc_gallery interval=“0″ images=“12535,12536,12537,12538,12540,12542,12543,12544,12545,12546,12547,12548,12549,12550,12551,12552,12554,12556,12558,12559,12561,12562,12563,12564,12565,12566″ img_size=“large“][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column][vc_column_text]

Ситни хладни сати дуго очекиване септембарске ноћи нису могли да нас успавају у пуном аутобусу и покваре узбуђење. Атмосфера је расла одмах по поласку за Италију и постајала је све боља како је дан одмицао. 

Након вишечасовног путовања сместили смо се у хотел на обали мора у Лидо ди Језолу. Упркос умору, одмах након вечере, отишли смо на плажу и сатима уживали у не толико топлој, али предивној ноћи.  По завршетку кратког обиласка једног дела града вратили смо се у хотел и сутрадан кренули за Француску.

Одушевљени пределима Француске, природом и изгледом, једва смо чекали да изађемо на улице и упознамо се са оним што нам нуде. Обилазак смо започели шетњом кроз бајковиту кнежевину Монако. Држава на обали мора малих димензија, великих грађевина са изгледом који оставља без речи ни у једном тренутку није оставила негативан утисак. Са одушевљењем смо посматрали сваки део овог прелепог места и уживали у свему што има да пружи. Монте Карло и брзи и богати живот који води пружио нам је прилику да се упознамо са другом страном ове кнежевине. Сам Монако је миран, иако је густо насељен, више обогаћен културом и природом, док је главни град, Монте Карло, испуњен луксузним солитерима, скупим аутомобилима и сасвим другачијим менталитетом. Дивили смо се најпознатијем казину и свим људима који имају могућност да у њега кроче и заинтересовано слушали читаву историју. Једна од занимљивости је, по речима водича, да казино има собу за самоубиство јер много људи изађе незадовољно својом игром и свој, већ уништени коцкарски живот, оконча управо тамо.

Увече смо се сместили у хотел у Ници и након вечере се упутили на још један обилазак прелепог француског места. Упознали смо се са љубазним становницима и начином живота који воде, са ноћним животом, храном, културом и необичним грађевинама под светлима града. На чувеном енглеском шеталишту провели смо време уз поглед на море и осветљене делове града, музику и добру атмосферу. Рано сутрадан коначно смо кренули за Шпанију.

Прва станица био је ишчекивани музеј чувеног Салвадора Далија у Фигерасу. Овај каталонски град познат је искључиво због овог сликара, а управо због њега је и необичан и јединствен, помало чудних грађевина. Салвадор Дали је сам по себи необичан и изузетно посебан, многима неприхваћен управо због тога иако је иза себе оставио мноштво популарних дела испуњених нереалним световима које много људи заправо не разуме.

По доласку у хотел у самом центру Љорет де Мара у ком смо остали наредна четири дана, упутили смо се у главну улицу. Пробијали смо се кроз гужву и једва одолевали клубовима који су нас дозивали гласном музиком и јаким светлима.

Сутрадан смо имали слободан дан и искористили смо то време за одлазак на плажу. Уз добру музику, сунце и насмејане људе, сваки тренутак је био квалитетно проведено време.  У тим тренуцима смо уживали, али нисмо желели да се тако брзо заврше.

Следећег дана смо посетили Барселону о којој смо дуго сањали. Одушевљени сваким сегментом овог града нисмо примећивали да нам време пребрзо пролази. Након што смо видели чувену Саграда фамилиу, шетали смо познатом La rambla улицом. То је велико шеталиште у средишту града које повезује Каталонски трг и споменик Кристофера Колумба. Упутили смо се ка Nou campu, стадиону фудбалског клуба Барселона. Били смо одушевљени призорима које смо до тада могли да видимо само на фотографијама. Следећа станица нио је музеј једног од највећих сликара, Пабла Пикаса. Иако Барселона није његов родни град, музеј поседује неке од најпознатијих и најскупљих дела због Пикасове повезаности са овим местом. Када је пала ноћ, посетили смо Магичне фонтане које уз музику мењају боју и изглед.

Након четири добро упамћена дана, поново смо били на путу за Француску. Зауставили смо се у још једном богатом, малом граду на мору. Сен Тропе нам је остао у сећању као град са много тунела, узаним улицама и најбољим посластичарницама.  Те ноћи, након кратког обиласка Кана, поиново смо преспавали у Ници и рано ујутро се упутили ка Верони. 

Италија је зпрво држава која нам је показала највише културе и грађевина које датирају из античког доба.   Arena di Verona је трећи по величини очувани римски амфитеатар и заиста је оставио позитивне утиске на све нас. Такође, посетили смо и Јулијину кућу и чувену терасу на којој је остала урезана њена и Ромеова љубав.

Када смо се сместили у последњи хотел на овом путовању, изузетни миран и леп хотел у Лидо ди Језолу, упутили смо се ка дискотеци. Ноћ је одмицала и јутро смо дочекали на тераси, након чега смо кренули ка последњем граду.

Венеција је град добро познат по каналима који замењују улице и гондолама уместо аутомобила. Након крстарења, прошетали смо центром града и слушали о његовој историји. После цркве Светог Марка, најпознатија грађевина у Венецији је свакако Дуждева палата у коју, нажалост, нисмо улазили. Такође, имали смо прилику да видимо и симбол града, звоник цркве Светог Марка, један од највиших торњева у Италији. 

Ових десет дана засигурно ће свакоме од нас бити они дани по којима се средња школа памти. Свако ће ову екскурзију памтити по нечему и никоме неће пасти у заборав.

 Марија Штрбац 3ц

[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]