КАКО СМО ДОЖИВЕЛИ БУДИМПЕШТУ – путопис из ђачког пера

24.03 – 27.03. 2016.  У раним јутарњим часовима кренули смо пут Будимпеште. Пола сата пре поласка су се могли видети узбуђени и поспани ученици како се боре за место у аутобусу. Напољу је било прохладно, али пријатно, и како је дан одмицао, небо се разведравало. Док је једна половина ђака већ била у дубоком сну, у другом делу аутобуса су се чули весели акорди гитаре праћени многобројним гласовима. Након неколико пауза за одмор, стигли смо на границу после три сата вожње, где смо још толико времена провели чекајући. Мађарски цариници су били врло озбиљни, па нисмо били у могућности да правимо буку или хаос и време проведено на граници сви су искористили за спавање. Након успешног уласка у Мађарску, кроз прозоре смо посматрали ливаде, шуме, брда и тек понеку кућицу.

Будимпешта заузима обе обале Дунава спајањем Будима и Обуде са леве и Пеште са десне стране. Протеже се 25 км у дужину и 29 км у ширину.  Лева обала је углавном брдовита и позната је по пећинама, од којих је највећа Палвелђи пећина чија је дужина 7200м, а десна обала је потпуна супротност левој. Будимпешта се састоји од три велика булевара и има 11 мостова.

Разгледање главног града започели смо одмах првог дана. Имали смо прилику да аутобусом обиђемо Кружни булевар, најпознатије и најлепше улице Будимпеште, да видимо најчувеније грађевине и да чујемо нешто о историји овог града. Прво смо уочили велики Трг хероја са споменицима различитих величина, а по изласку из аутобуса, зауставили смо се на улазу у Ваци улицу. Ваци улица је главна улица у Будимпешти и слична је београдској Кнез Михаиловој.

Састоји се из два дела-такозвани јефтинији и богатији део. Свако је са својим друштвом отишао у различитим смеровима. Дуж целе улице налазе се ресторани са најпознатијим мађарским специјалитетима, али и јелима из других земаља широм света. На сваком кораку распоређене су продавнице сувенира, накита и гардеробе. Око 19 часова смо се сместили у хотел „Полус“, и након вечере, велика већина је већ утонула у сан. Остатак ученика је дочекало јутро у својим собама уз храну, пиће, музику и смех.

Следећи дан смо започели обилним оброком у хотелу, након чега смо наставили обилазак Будимпеште. Након што смо од водича чули још занимљивости о главном граду Мађарске, попели смо се на тврђаву, такозвани Рибарски бастион, где смо провели пар сати.

Имали смо прилику да видимо Цркву Св.Матије, Трг туге и многобројне споменике. Такође смо уживали у погледу на Будимпешту са доста велике висине. Затим смо прошетали до Краљевске палате коју чувају мађарски официри. Они 12 часова стоје непомично, и на сваких сат времена се замене са војником који стоји поред њих. Не померају се и не причају међусобно.

После пола сата смо стигли у највећи тржни центар у Будимпешти- „Кампона“. Одмах по доласку отишли смо у Тропикаријум, који је највећи у Европи. Имали смо прилику да посматрамо све врсте риба, од великих до оних најмањих, разноврсне мајмуне, опасне и безопасне змије, ситне животиње и инсекте, као и велики број птица.

 По завршетку обиласка овог предивног дела тржног центра, имали смо неколико сати слободног времена, које су сигурно сви искористили на добар начин. Верујем да је свако од нас прво отишао на неко од места где се послужује добра храна, а затим у разгледање бутика, биоскоп или играоницу. Стигли смо у хотел око 18 часова, и након вечере, заспали.

Три сата касније смо кренули ка Дунаву, где смо провели сат времена. Мислим да ће то вече у сећањима свих нас имати сентименталну вредност. Време је било таман, ни превише хладно, ни превише вруће, с обзиром на то да смо крстарили реком.  Брод је био средње величине и свако је отишао на своју страну. 

Видели смо најлепше што Будимпешта има да покаже, велике осветљене зграде, грађевине у различитим бојама, споменике на врховима брегова и велике мостове. Уз мелодију домаћих песама, сат времена је брзо прошло, након чега смо се вратили у хотел, и судећи по мом разреду, ова ноћ је била најзанимљивија. Такође су у наш хотел дошли и ученици Техничке школе из Новог Сада, па нам никако није било досадно, и била је занимљива чињеница да преко дана на сред улице можемо да причамо шта год пожелимо, а да нас нико не разуме, а увече се упустимо у разговор на нашем језику, са нашим људима.

Сутрадан смо се упутили ка највећој пијаци Будимпеште и жеља за још лепшим деловима града је победила умор који је заиста био велики, али се због узбуђења није ни осетио. На улазу у велику зграду, одмах се може запазити да је пијаца огромна и да можете наћи све што пожелите- од воћа, поврћа, пецива до намештаја, гардеробе и сувенира. На нашу велику срећу, поново смо добили два сата слободног времена и овај пут смо обишли ресторане и кафиће. Ко је желео, у другом делу дана могао је да оде у један од већих зоолошких вртова у Европи, а остатак је могао да оде где год жели.  Други део ученика обилазио је велики Градски парк, где је баш у том тренутку био карневал који је испунио чак четири сата слободног времена. 

Имали смо прилику да уживо чујемо мађарску музику и неке од њихових извођача, да одемо у Луна парк, да пробамо различита јела и да обилазимо тезге. По доласку у хотел почело је спремање за дискотеку у коју смо отишли у 22:00, и мислим да нико не може описати срећу на нашим лицима у тренутку када је пуштено неколико српских песама. Након три сата смо се вратили у хотел и наставили са дружењем у собама. Следећи дан смо, одмах после доручка, спаковали кофере и поздравили се са Будимпештом. После сат времена смо стигли у Сентандреју, мали град чије су већинско становништво пре неколико векова чинили Срби. Посетили смо Православну цркву где смо запалили свеће, купили сувенире и након кратке приче о овој грађевини, продужили даље. По завршетку ручка у једном српском ресторану, прошетали смо још мало и кренули за Србију. Овај пут се нисмо задржавали на граници, и након три непроспаване ноћи, у аутобусу је завладала тишина. Верујем да ћемо се сви радо присећати ове екскурзије зато што је прва у новој школи, а и зато што смо се боље упознали међусобно и обишли један заиста леп град.

 

 

Аутор текста: Марија Штрбац  1ц

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *